Tako bi, osim dosadašnjih pozamašnih plata, naknada za odvojeni život, plaćenih telefonskih i troškova stanovanja, životnog osiguranja, poslanici stekli pravo i na prosečnu penziju od oko 1.300 KM, a neki bi mogli da doguraju i do 2.000 maraka.

Po sadašnjem nacrtu zakona, koji je predložila grupa poslanika, naknada za odvojeni život bila bi oko 500 KM, a toliko bi bili plaćeni i troškovi stanovanja. Istina, taj iznos ne bi bio isplaćen poslanicima, jer bi ugovore sa stanodavcima zaključivao Sekretarijat parlamenta.

U slučaju smrti užeg člana porodice, poslanik bi imao pravo na naknadu u visini tri prosečne mesečne plate, a svaki mesec imali bi pravo i na neograničene telefonske račune.

U slučaju da bude usvojen, zakon bi se praktično primenjivao i retroaktivno, pa bi ove privilegije uživali svi poslanici državnog parlamenta od 1996. godine.

Pojedini poslanici tvrde da to nije ništa novo, budući da su većinu ovih privilegija i do sada uživali. Jedina novina je regulisanje visine i uslova za odlazak u penziju, što je za većinu poslanika neprihvatljivo.

"Pravo na penziju žene poslanici bi ostvarile sa 53 godine života i 25 godina staža, a muškarci sa 55 godina i 25 godina staža, uz uslov da im je mandat trajao najmanje dve godine. Mislim da su beneficije koje bi se ostvarivale po osnovu penzionisanja neprimerene vremenu u kojem živimo, zbog čega nećemo podržati taj zakon", kaže poslanik SNSD Dušanka Majkić.

Ona ističe da će "na političkim partijama koje budu glasale za takav zakon biti velika odgovornost", jer će poslati veoma lošu sliku građanima koji su ih izabrali.

"Niko ne spori da primanja zaposlenih u institucijama BiH treba rešiti, ali najveću odgovornost za to snosi Savet ministara koji još nije predložio zakon o platama. Zakon treba doneti za svih 50 državnih institucija, a ne samo za jednu, jer se time ništa ne rešava", kaže Majkićeva.

Njen kolega iz SDS Momčilo Novaković takođe kaže da tu oblast treba zakonski regulisati, ali i ističe da je sada "veoma loš momenat da zakon uđe u parlamentarnu proceduru".

"Prvenstveno smatram da je daleko više pažnje potrebno obratiti na obaveze poslanika. Mislim da oni koji uredno izvršavaju obaveze i ozbiljno rade treba da budu adekvatno nagrađeni, a oni koji ne prisustvuju sednicama i opstruišu rad, da budu kažnjeni", kaže Novaković.

Poslanik SDP BiH Jozo Križanović ističe da je protiv donošenja zakona o pravima i obavezama poslanika, jer smatra da bi trebalo doneti zakon o platama korisnika državnog budžeta.

"Smatram veoma lošim da se dva meseca pre izbora pokreću inicijative za donošenje takvog zakona, posebno što smo za to imali skoro četiri godine. Sadašnji predlog ne sadrži korektne odredbe koje bi rešile pitanje plata, a posebno jer se ne govori o obavezama već samo o pravima poslanika", smatra Križanović.
Iako se ne slaže sa pojedinim odredbama Nacrta zakona o pravima i obavezama, poslanik SDA Hazim Felić takođe smatra da tu oblast treba regulisati.

"Posebno treba građanima objasniti o čemu se zapravo radi, jer nema zemlje u bližem i širem okruženju koja to nije uredila zakonom. Kod nas je to definisano odlukama koje se često menjaju, pa ispadne da poslanici imaju možda veće beneficije nego što bi imali ovim zakonom. Međutim, smatram da zakon treba prilagoditi prilikama i uslovima u kojima živimo i radimo", kaže Felić.

(Euro Blic) 

Komentari (0)

Prikaži/Sakrij komentare