Istorija čarapa duga je i bogata. Prvi pleteni primerci nadjeni su u faraonovim grobnicama u starom Egiptu i na njima je palac bio odvojen od ostalih prstiju, verovatno zbog sandala koje su se tada nosile.

Domaće pletene čarape nekad su bile sastavni deo srpske ženske nošnje. Na gornjem delu uvek je radjen vez u više boja. Uglavnom su izradjivane od crne vune.

Proces proizvodnje vune počinje strižom ovaca krajem aprila i početkom maja. Nekada su runo, posle pranja na potoku i češljanja grebenima, ispredale prelje. Preslica je u selima ovog kraja, do sredine prošlog veka bila nerazdvojni pratilac žene, od detinjstva do starosti.

Orah, jasen, dunja... za prirodne boje
Za dobijanje prirodnih boja korišćen je orahov list za tamnosmedju, jasen za crnu, dunjin list za boju meda, lukovina za ciklama nijansu, a list koprive za svetlozelenu. Prilikom bojenja upotrebljavani su i prirodni učvršćivači - kuhinjska so i sirće.

„Kod pletenja čarapa dobro je plesti nešto čvršće nego, na primer, šalove. Obično koristim igle koje su broj manje nego inače. Ali, kad dodjem do elastičnog gornjeg dela zamenim ih za deblje, da bi se čarape lakše navlačile. Kod izrade petnog dela i onog oko prstiju vunu pletem duplo da bi bila čvršća“, objasnila je za "Politiku" jedna pletilja koja svoje proizvode prodaje na Kalenić pijaci.

Vilijam Li olakšao pletiljama
Kad je tačno nastala tehnika pletenja i kakav je njen razvojni put, nije poznato, jer tekstil podleže zubu vremena.
Veruje se da se u početku plelo prstima, a zna se da su severnoamerički Indijanci pleli drvenim štapićima koje su ili držali u ruci ili su ih zabadali u zemlju.

Vilijam Li, apsolvent sa Kembridža, olakšao je posao pletenja. On je, posmatrajući svoju ženu kako plete, došao na ideje kako da taj proces ubrza. Godine 1589. izradio je prvu primitivnu mašinu za pletenje.

Lijev pronalazak doveo je do revolucije u pletačkoj radinosti, a principi njegovog pronalaska temelj su savremenim mašinama.

Elizabeta Prva promoter svilenih čarapa
Debele vunene čarape, koje osim što greju, nisu imale i estetsku funkciju, zamenjene su svilenim čarapama na veliku radost lepšeg pola, mada se ni muškarci nisu žalili.

Svilene ručno pletene čarape postale su popularne tek kad ih je obukla Elizabeta Prva - od tada čarape postaju obavezan deo ženske garderobe. Prava revolucija ovog modnog detalja dogodila se na
Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. godine, kada su prvi put izložene najlon čarape.

Svilene hulahopke tako postaju ne samo modni trend već i statusni simbol, a prava dama ih je nosila i uz sandale. Zapravo, bilo je nepristojno izaći na ulicu bez čarapa, posebno na posao.

Prve hulahopke nisu izgledale kao današnje - nosile su se uz haltere i podvezice, mada se ta „moda“ vratila. Danas su posebno popularne one sa lepljivom gumom koje se nose do pola butine. Takve čarape posebno vole dame kojima su hulahopke noćna mora - stežu, „svrbe“, prave ih debljim...

Osamdesetih godina prošlog veka „najlonke“ su bile posebno tražena roba u zemljama istočnog bloka, gde su turisti iz bivše Jugoslavije preprodavali ove čarape devojkama željnim duha zapada, za mnogo veću cenu nego što im je inače bila.

I danas su čarape nezaobilazni modni detalj, ali treba znati nekoliko trikova - pruge izdužuju nogu, šarene, bele, sa lameom i likrom čine nogu debljom, dok će crne i mat učiniti da vaše noge izgledaju duže i tanje.

Posebno motrate biti pažljivi prilikom oblačenja takozvanih „čarapa sa šavom“ – ako ta tanka linija koja se spušta niz butine nije prava takve vam neće biti ni noge! Tako vam se može desiti da od savršenih napravite krive noge.

Trenutni hit je kombinacija raznih varijanti: mrežaste čarape preko debljih, šarene dokolenice preko jednobojnog hulahopa. Dakle, pustite mašti na volju i eksperimentišite!

(MONDO)

Komentari (0)

Prikaži/Sakrij komentare