Ishrana poput one koju imaju Italijani ili Grci može smanjiti rizik od pojave raka za više od 10 odsto, pokazuje istraživanje.

Studija, objavljena u stručnom časopisu "British Medical Journal", donosi nove dokaze o zdravstvenim koristima što donosi ovakva ishrana, za koju je već ranije utvrđeno da smanjuje rizik od bolesti srca.

U okviru najvećeg istraživanja do sada mediteranske populacije, istraživači su proučavali svakodnevnu ishranu više od 26.000 Grka (muškaraca i žena) tokom perioda od osam godina.

Njihovi nalazi pokazuju da bi samo promjena dva aspekta ishrane neke osobe, poput korišćenja maslinovog ulja umesto margarina i povećanje količine povrća, smanjila sveukupni rizik od pojave raka za 12 odsto.

Korišćenje „dobrih“ masti, kao što su one koje se nalaze u maslinovom ulju, umjesto loših masti zastupljenih pretežno u kolačima i biskvitima, ima najviše efekta – smanjenje sveukupnog rizika od raka za 9 odsto.
Raniji rezultati iz iste studije takođe ukazuju da bi slična promena u ishrani mogla smanjiti smrtnost od raka za 24 posto.

Djelotvornost ovakve ishrane je nešto veća kod žena nego kod muškaraca, utvrdili su istraživači.

Žene čiji je unos hrane bio sličan mediteranskom načinu ishrane smanjile su rizik od pojave bilo koje vrste raka za 16 odsto, dok je za muškarce ta brojka 9 posto. Dr "Dimitrios Trihopulos", profesor prevencije raka na Harvardskom univerzitetu, koji je vodio ovo istraživanje, kaže: „Naši rezultati pokazuju prosto koliko je ishrana važna kod rizika od pojave raka“.

„Od 26.000 ljudi koje smo pratili, kod onih koji su se držali tradicionalne mediteranske ishrane je verovatnoća pojave raka, sve skupa, bila znatno manja“.

„Iako uvećano korišćenje jedne prehrambene grupe u ishrani samo po sebi ne bi značajno promjenilo rizik te osobe od raka, prilagođavanje sveukupnih navika u ishrani mediteranskom načinu ishrane ima značajnog efekta. U istraživanju se koristila skala od 1 do 9 da bi se utvrdilo u kojoj mjeri su se dobrovoljci pridržavali mediteranskog ideala u ishrani.

Učesnici su dobijali puno poena ako bi jeli puno voća, povrća, cerealija, mahunastog povrća poput graška i sočiva, ribe i „dobrih“ masti, kao što su one u maslinovom ulju, a manje mesa, mleka, mlečnih proizvoda, pri čemu su umereno pili vino.

Sara Hiom, iz "Cancer Research UK"(Istraživanje raka Velika Britanija), kaže: „Ovo je važna studija koja nam pomaže da shvatimo bolje kako jednostavne promene u ishrani mogu smanjiti rizik od raka i poboljšti cjelokupno zdravstveno stanje osobe“.

„Mada znamo da nezdrava ishrana, uopšte uzev, i gojaznost predstavljaju važne faktore rizika za mnoge vrste raka – veza između određenih vrsta ili tipova hrane i raka je bila manje jasna do sada“. „Ovo istraživanje ukazuje na značaj održavanja zdrave uravnotežene ishrane u pogledu smanjenja rizika od raka. Takođe sugeriše da postoji jedan broj stvari koje možete uraditi, kao i da ne postoji „super hrana“ koja može sprečiti pojavu bolesti“.

Način ishrane se povezuje sa određenim vrstama raka, uključujući rak dojke i rak crijeva, stomaka i usta. Prošle godine su naučnici ustvrdili da mediteranska ishrana pomaže u sprječavanju pojave astme i respiratornih alergija kod djece a u jednoj drugoj studiji je utvrđeno da mediteranska ishrana može smanjiti rizik od pojave Alchajmerove bolesti.

Ostala istraživanja ukazuju da oni koji se drže mediteranske ishrane u proseku žive duže.

Komentari (0)

Prikaži/Sakrij komentare