U jednoj laboratoriji u Nemačkoj, dobrovoljci u mašinama u obliku točka izvode jednostavne radnje, kao što su donošenje odluke da li će sabrati ili oduzeti dva boja, ili koje će od dva dugmeta da pritisnu...
Naučnici u susednoj sobi, preko skenera za mozak, pokušavaju da im čitaju misli, odnosno da pogode kakve imaju namere pre nego što ih prevedu u akciju.
U prošlosti, naučnici su bili u stanju da otkriju odluku o činjenju fizičkog pokreta pre nego što bi do takvih pokreta došlo.
Ali, istraživači berlinskog neurološkog Centra Bernštajn tvrde da su sad, po prvi put, utvrdili odluke ljudi o tome kako će kasnije izvršiti misaone radnje visokog stepena - u ovom slučaju sabiranje nasuprot oduzimanju.
Mada još u početnoj fazi, ova tehnika će možda imati široko polje primene u svemu - od istrage kriminalnih dela do čekiranja pri ulazu u avion. Uz zvona na uzbunu iz krugova etičara koji strahuju da će tehnologija jednog dana biti zloupotrebljena od vlasti, tržišnih mešetara ili poslodavaca.
Tanja Štenjbah, 21-godišnja studentkinja iz Lajpciga koja učestvuje u eksperimentu, nalazi da je cela stvar pomalo jezovita ali nije preternao zabrinuta za mogući uticaj na ljudske slobode.
"To je zaista uvrnuto", izjavila je Štenjbahova agenciji AP. "Ali, pošto znam da oni to mogu da urade samo ako imaju određene mašine, ne brine me da neko na ulici može da mi čita misli".
Istraživači odavno kortiste takozavne MRI mašine da odrede razne vrste moždanih aktivnosti, a naučnici u SAD su nedavno razvili skenere mozga za otkrivanje laži.
Stručnjaci u svetu, međutim, kažu da je rad u Centru Berštajn, kojim rukovodi doktor Džon-Dilan Hajns, fundamentalan.
"Činjenica da možemo da odredimo kakve namere osoba ima u mislima podiže nivo našeg razumevanja ovog pitanja na potpuno novu visinu", kaže Pol Volpe, profesor psihijatrije na univerzitetu Pensilvanija.
Istraživanja, koja su počela jula 2005. godine, malog su obima: samo 21 lice je do sada ispitano. A stepen sigurnosti od 71 odsto je samo oko 20 odsto uspešniji od nasumičnog pogađanja. Ipak, ta istrazivanja izazivaju veliko zanimanje naučnog sveta.
"Hajnsovi eksperimenti udaraju u srž pitanja koliko ćemo biti u stanju da predvidimo ljudsko ponašanje", kaže Tod Brejver, profesor psihologije na univerzitetu u Vašingtonu. "Prepreke koje smo smatrali da postoje u čitanju naših misli nastavljaju da se ruše", kaže on.
Hajsov tim je počeo istraživanje pokušajem da nađe koji deo mozga sadrži odluke. Otkrili su da je reč o prefrontalnom delu sive moždane mase, a zatim su se dali na proučavanje vrsta moždanih reakcija u vezi sa različitim zadatim namerama.
Zasad se opiti svode samo na izbor između dve alternative, daleko od beskonačnog broja odluka u svakodnevnom životu. Ali, naučnici su dovoljno odmakli da etičare učine nervoznim - pošto su našli deo mozga gde se određene misli zbijaju do određivanja same sadržine tih misli.
Opcija postavljanja komenatara na vijestima je omogućena samo registrovanim korisnicima.
Upozorenje:
- Prilikom postavljanja komentara svi korisnici su dužni da poštuju Uslove korišcenja BanjalukaLive portala ili ce im u protivnom biti uskraćena mogucnost da ponovo postavljaju svoje komentare.
- Portal www.banjalukalive.com ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije portala www.banjalukalive.com.
; "Image")
Prikaži/Sakrij komentare
