Pripadnici ruskog ministarstva unutrašnjih poslova su krajem marta zaplenili 167.500 mobilnih telefona američke kompanije "Motorola" na moskovskom aerodromu "Šeremetjevo"...
Telefoni su prvo proglašeni za falsifikate, zatim se tvrdilo da su prošvercovani, a potom da su opasni po zdravlje, da bi na kraju postali dokazni materijal u kriminalnoj istrazi usmerenoj ponovo na sumnje o švercu, objavio je američki list "Njujork tajms".
Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova je u aprilu javno prikazalo uništavanje dela zaplenjnih telefona (49.991 aparata), posle saopštenja da jedan model narušava bezbednosne standarde. Isti model je, medjutim, i dalje u prodaji u prodavnicama širom Moskve, navodi list.
Iskustvo "Motorole" samo u prvi plan iznosi ono što privrednici, analitičari, pa čak i neki provladini poslanici, smatraju zabrinjavajućim trendom: agencije za sprovodjenje zakona ne samo da staju na jednu stranu u trgovinskim nesporazuma, već je i koriste kako bi obogatili korumpirane zvaničnike i njihove posrednike.
"To je klasičan slučaj korupcije", izjavio je član donjeg doma ruskog parlamenta Vladimir Rižkov povodom problema Motorole. "Oni konfiskuju robu privatnih kompanija i zatim je prodaju radi profita". "Tamo je sve više gramzivosti i bestidnosti u pokušajima iznudjivanja novca", ocenio je predsednik američke Trgovinske komore u Rusiji Endru Somers.
Mada eksperti ističu da slučaj "Motorole" nije retkost, već pre široko rasprostanjena praksa u Rusiji, retkost je da je neka kompanija otvoreno prozvala vlasti.
"Veoma je očigledno da tranzicija Rusije ka tržišnoj privredi, kojom upravljaju jasno definisani zakoni, još traje", ocenio je menadžer "Motorole" u Rusiji Sergej Kozlov.
Ruske vlasti i dalje drže čvrst stav da je zaplena "Motorolinih" telefona legalna mera u legitimnom gonjenju kriminala. Konfiskovanje je, kako se objašnjava, zasnovano na "operativnoj informaciji" koja, medjutim, nije precizirana.
"Motorola" je 20. marta isporučila sedam modela telefona ukupne vrednosti 17 miliona dolara i zatražila neophodnu deklaraciju o saglasnosti za prodaju u Rusiji. Odobrenje je dobila 24. marta, a 29. marta, uprkos tome što je carinska služba odobrila isporuku, telefoni su zaplenjeni.
Šest dana kasnije, rusko ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su telefoni uzeti na osnovu toga što "nisu dizajnirani za korisćenje na teritoriji Rusije" ali i, u očiglednoj kotradikciji, da je distributer "Motorole" - "prikrio činjenicu da su uvezeni telefoni falsifikovani".
Ministarstvo je posle nekoliko sati povuklo to saopštenje.
Moskovsko tužilaštvo je 12. aprila pokrenulo kriminalnu istragu "zbog sumnje na ilegalni transfer" preko ruske granice, jer je navodno neophodna deklaracija, dobijena 24. marta, trebalo da bude dobijena pre nego što su telefoni stigli u zemlju.
Istraga je pokazala, kako je objašnjeno, da je jedan model telefona (C115) predstavljao "opasnost po zdravlje korisnika i mogao imati destabilizirajući uticaj na integritet, stabilnost funkcionisanja i bezbednost elektronskog komunikacionog sistema Ruske Federacije".
Opcija postavljanja komenatara na vijestima je omogućena samo registrovanim korisnicima.
Upozorenje:
- Prilikom postavljanja komentara svi korisnici su dužni da poštuju Uslove korišcenja BanjalukaLive portala ili ce im u protivnom biti uskraćena mogucnost da ponovo postavljaju svoje komentare.
- Portal www.banjalukalive.com ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije portala www.banjalukalive.com.
; "Motorola")
Prikaži/Sakrij komentare
