Kada će biti sanirane dotrajale i oronule fasade koje mogu da se vide u cijeloj Banjaluci ne zna se jer zajednice stanara nemaju novca, a gradska uprava nema zakonsku obavezu da se bavi tim poslom.

Zbog starosti i višegodišnje devastacije, pogotovo u ratno vrijeme kada „Toplana" nije radila, pa su drva i ugalj korišćeni u zgradama koje nemaju dimnjake, fasade su u jadnom stanju. Predstavnici zajednica etažnih vlasnika smatraju da bi gradska uprava trebalo da im ponudi rješenje.

Osim što su oronule fasade ruglo grada, pojedine predstavljaju i opasnost za prolaznike, zbog čega je njihova sanacija preko potrebna, piše "Press RS".

Banjalučani su složni da fasade postaju sve veći problem, koji će ostati nerješiv ako se i gradske vlasti ne uključe u njega.

Član upravnog odbora ZEV-a jedne zgrade na Starčevici Dražen Milosavljević kaže da su fasade zgrada u naselju u lošem stanju i da što pre treba da budu obnovljene.

- Prije je budžetom grada bilo predviđeno po milion maraka za održavanje liftova i sanaciju fasada, a sada toga nema. U više navrata od predstavnika gradske uprave tražio sam da se sanacija fasada vrati kao obavezna stavka u budžet, međutim to se još nije desilo. Sve što sam od njih dobio jeste odgovor da nemaju zakonsku obavezu da pomognu. Dakle ljudi nemaju novca, grad nema obavezu da pomogne, a fasade trunu i propadaju kako vrijeme prolazi - kaže Milosavljević.

On kao jedino logično rješenje problema vidi u posebnom fondu sa beskamatnim sredstvima u budžetu grada, koji bi bio napravljen za tu namjenu.

- Ljudi i tako moraju da dižu kredite i onda duplo vraćaju zbog visokih kamata, a ovako bi podizali beskamatne kredite i ovog problema ne bi bilo. Fasade ne bi propadale i bile ovako oronule - naglašava Milosavljević.

Predsjednik Upravnog odbora Zajednice etažnih vlasnika u Ulici Relje Krilatice u Boriku Aleksandar Prohaska kaže da ni kod njih nije ništa bolja situacija kada je fasada u pitanju.

- Zgrada je stara 40 godina, fasada je i više nego dotrajala, ali drži se još uvijek. Stanari nemaju novca, opština ne pomaže i sve se svelo na čekanje. Skoro je renovirana fasada zgrade u Boriku koja je toliko otpadala da je sanacija bila nužna. Izgleda da moramo da čekamo da počne da otpada malter, pa možda nešto i bude. Voleli bismo da nam na zgradu bude postavljena izolacija ili da bude prekrečena, ali bez novca tu nema šta da se priča - kaže Prohaska.

On dodaje da u razvijenim zemljama svaka stambena zgrada ima kućepazitelja kog plaćaju stanari i koji redovno održava sve što treba da se održava na zgradi.

- Kod nas je situacija bitno drugačija, jer smo daleko od razvijenog svijeta. Plate su toliko male da građani jedva izmiruju zakonom propisane obaveze, a penzionere ne treba ni pominjati. Preostaje nam da se nadamo da će i ovo jednom doći na dnevni red - ističe Prohaska.

Iz Administrativne službe grada kažu da je Zakonom o održavanju zgrada precizirano da zajedničke dijelove zgrada održavaju i finansiraju etažni vlasnici zajedničkim sredstvima. I ranijim zakonom je održavanje zajedničkih dijelova zgrada bila obaveza etažnih vlasnika.

- Pošto su u pitanju investicije koje iziskuju velika sredstva, grad je u skladu sa mogućnostima finansirao ili sufinansirao sanaciju fasada i liftova. Pružali smo pomoć ZEV-a za finansiranje investicionog održavanja stambenih zgrada, tako da je do 2009. godine za ove namjene izdvojeno oko 2,76 miliona KM - potvrdio je portparol gradske uprave Milenko Šajić.

(BLLIVE)